Пројекат Рано откривање дјеце са посебним потребама и њихових развојних проблема

Основни циљ аналитичко-истраживачких активности Фонда је да се на основу параметара из базе података Информационог система Фонда и Републичког завода за статистику, обаве анализе и истраживања, који се односе на потребе и проблеме појединих категорија дјеце (дјеца са посебним потребама, дјеца без родитељског старања, дјеца из социјално депривираних породица, дјеца корисници права из дјечије заштите).

Резултати истраживања представљају смјернице за даље унапређење система дјечије заштите са крајњим циљем побољшања положаја дјеце у Српској.

Пројекат Рано откривање дјеце са посебним потребама и њихових развојних проблема са упориштем у члану 27. Закона о дјечијој заштити РС (задовољавање развојних потреба дјеце) је проистекао из аналитичко-истраживачких активности Фонда, а по типу је епидемиолошко истраживање.

Пројекат у 2008. години представља наставак реализације Пројекта из 2004/05 и 2007. године када је обрађено осам, односно 17 општина Српске.

Уводне напомене

Истраживања† показују да се у Републици Срској дјеца са посебним потребама евидентирају релативно касно тј. да пролазе кроз поступак разврставања око девете године, односно најраније при поласку у школу. Ситуација је нешто побољшана, захтјевом Фонда за дјечију заштиту да надлежне Комисије обаве разврставање дјеце ометених у психофизичком развоју, као услов за остваривање права на додатак на дјецу, тј. права из система дјечије заштите. Дјеца која немају рјешење о разврстању и чије породице нису корисници једног од наведених права нису у бази података Јавног фонда за дјечију заштиту, те остају ван мјера система дјечије заштите и подршке њиховом цјелокупном развоју.

Стога, што раније откривање и евидентирање дјеце са посебним потребама, те формирање јединствене базе података за ову категорију дјеце без обзира да ли су прошли кроз поступак разврставања, на нивоу Српске, битни су предуслови квалитетног третмана, подршке развоја и системског праћења наведене популације дјеце те планирања мјера подршке развоју дјеце са посебним потребама, њиховим породицама као и благовремена примјена третмана рехабилитације и социјализације.

Циљна популација су дјеца (и млади) са сметњама у психофизичком развоју до 19 година без обзира да ли су прошла кроз поступак разврставања и њихове породице.

Циљеви пројекта су

• доћи до релевантних показатеља о инциденци, узроцима и специфичностима хендикепа, инвалидности и хроничних обољења код дјеце старости до навршених 19 година (тзв. ''познати'' и ''непознати'' случајеви);
• сензибилисати и активирати локалну заједницу у проналажењу што адекватнијег модела за пружање стручних и медицинских услуга дјеци са посебним потребама;
• остварити међусобну сарадњу релевантних субјеката на локалном и регионалном нивоу и развити сарадничку мрежу састављену од представника владиног и невладиног сектора у циљу континуираног праћења стања и задовољавања развојних потреба ове популације,

формирати јединствену базу података о дјеци са посебним потребама на нивоу општина, а затим и на нивоу Српске.

Реализацијом пројекта у 2004/05 и 2007 години је обухваћено 25 општина, али је коначни циљ да се, у будућности, обухвати комплетно подручје Републике Српске и успостави јединствена база података на нивоу Српске.

Реализатори пројекта

Реализатори пројекта су центри за социјални рад и службе социјалне и дјечије заштите самостално или у сарадњи са невладиним организацијама регистрованим за рад са дјецом са посебним потребама, а бирају се путем Јавног конкурса.

››Детаљније о конкурсном материјалу 

Округли сто у Бања Луци 4.12.2008

Округли сто је круна реализације пројекта ''Рано откривање дјеце са посебним потребама и њихових развојних проблема -2007.год.'' који је имплементиран у периоду 24.12.2007.-24.6.2008.године у 17 општина Српске (Приједор, Нови Град, Козарска Дубица, Србац, Лакташи, Челинац, Дервента, Теслић, Добој, Петрово, Шамац, Фоча, Калиновик, Билећа, Требиње, Љубиње и Бијељина-сеоско подручје). Циљна популација пројекта су дјеца са сметњама у психофизичком развоју која имају Рјешење о разврставању лица са сметњама у физичком и психичком развоју од стране надлежне стручне Комисије  тзв. ''познати случајеви''и дјеца код којих постоје индиције које указују на развојне сметње, односно која немају наведено рјешење тзв. ''новооткривена дјеца'' и њихове породице.

Непходно је нагласити, да је Рјешење о разврставању лица са сметњама у физичком и психичком развоју предуслов за остваривање права из дјечије заштите, првенствено додатка на дјецу за дјецу са сметњама у психофизичком развоју, независно од реда рођења и материјалних услова.

Реализатори пројекта су центри за социјални рад и службе социјалне и дјечије заштите који су за потребе пројекта оформили стручне тимове састављене од социјалних радника, љекара (педијатара), психолога, дефектолога, педагога ..... Ови тимови су обилазили породице у кућном амбијенту, разговарали са њима и попуњавали предвиђене аналитичке упитнике.Аналитички упитници су у Фонду за дјечију заштиту унијети у Базу података пројекта, а потом статистички обрађени (методе дескриптивне статистике и мултиваријантне анализе).

››Фотогалерија 

 

Резултати Пројекта

Пројектом је обухваћено 1367 дјеце са сметњама у психофизичком развоју. Најчешћа узрасна доб дјеце обухваћене пројектом је од 10 до 14 година. Учесталије је учешће дјечака  55,90%, а посматрајући тренд у општој популацији уочава се да је овај постотак нешто већи у пројекту  него што је у укупном контигенту рађања (51,1%) По реду рођења предњаче прворођена дјеца. Старост мајке у моменту рађања дјетата је углавном од 20 -24 године, са тим да се у пројекту уочава веће учешће мајки старосне доби од 35 до 44  него што је уобичајено у општој популацији (демографски подаци). Преко 90% дјеце се налази у породичном окружењу. Породице су најчешће четверочлане (34,4%), а потом петочлане (22,1%).Родитељи су углавном са средњом стручном спремом (54,4%), док преко 40% родитеља има завршену само основну школу. У 44,5% породица  није запослени ниједан родитељ, а у 42,5% запослен је само један родитељ. Према процјени анкетара 52,2% породица се налази у стању социјалне потребе. Наведени показатељи указују на незавидну материјалну ситуацију додатно отежану развојним проблемима дјетета, те је очекиван одговор родитеља (66% ) да је за појачану бригу о дјетету неопходна финансијска помоћ.

У пројекту највећи број дјеце спада у категорију дјеце са вишеструким сметњама (29,70%), а потом у категорију дјеце са психичком (менталном) заосталошћу 27,80%. Доминанте су сметње у области когнитивног функционисања (34%) и говора (23,3%). Што се тиче самосталности дјеце у обављању основних животних функција  23,50% дјеце је потпуно несамостално, 40,70% дјелимично самостално, док је 35,80% потпуно самостално.Према наводима родитеља код 44,5% дјеце развојна сметња је урођена, док је је у 40% случајева поријекло сметње непознато. Такође, у 51% случајева слична сметња није се раније појављивала у породици, а у 26,3%  јесте.

Од укупног броја дјеце у пројекту 29,80% није обухваћено васпитно –образовним процесом. Здравствено (активно) осигурање има 94,9% дјеце. Највећи број породица (80,7%) је корисник права из дјечије заштите (додатак на дјецу), док је 44,4% корисник права из социјалне заштите.

Већина дјеце - 71% су тзв.''познати случајеви'', а 29% ''новоткривена'' дјеца (397). У предшколском узрасту (од 0 до 6 година) је 20,3% дјеце из пројекта прошло поступак разврставања односно је разврстано. За 291 ''новоткривено'' дијете је процијењено да је потребна оцјена сметњи у физичком и психичком развоју те су упућена на надлежну стручну Комисију, док су остала са блажим сметњама  укључена у одговарајуће  стручњачке третмане. До краја новембра 54,8% (143) тзв. ''новооткривене'' дјеце која су упућена на надлежну Комисију је разврстано, односнo за њих је стручна Комисија донијела Рјешење о разврставању лица са сметњама у физичком и психичком развоју, а од овог броја је већ 73,4% (105) остварило додатак на дјецу што је основна интенција овог пројекта са аспекта система дјечија заштите.

 

Врх стране

---