Развојни програм
Пројекат Укључивање дјеце са посебним потребама и дјеце корисника додатка на дјецу из породица корисника сталне новчане помоћи из система социјалне заштите у предшколске инклузивне групе и улога родитеља
Право из члана 29. Закона о дјечијој заштити–пречишћени текст (''Службени гласник Републике Српске'' број:04/02), васпитно–образовни програми припремања дјеце за школу је ове године реализовано кроз пројекат ''Укључивање дјеце са посебним потребама и дјеце корисника додатка на дјецу из породица корисника сталне новчане помоћи из система социјалне заштите у предшколске инклузивне групе и улога родитељa''.
Први пут ове године ово право није реализовано формирањем мреже играоничких група него финансирањем боравка дјеце највулнерабилнијих категорија у предшколским установама.
Циљне вулнерабилне категорије дјеце, у смислу горе наведеног пројекта, су:
- дјеца са посебним потребама, узраста од шест до девет година (рођ.2001-1997.год.) која нису обухваћена процесом образовања;
- дјеце узраста од четири до шест година (рођ.2001.-2003.год.) из породица корисника новчане помоћи из система социјалне заштите, корисника додатка на дјецу;
- дјеца без родитељског старања, узраста од шест година (2001.год:).
Укључење дјеце циљних категорија у вршњачке групе у предшколским установама, односно подршка њиховом боравку у истим је постављено као приоритетни циљ овог пројекта. Ова подршка је у функцији социјализације и подизања социјалних компетенција код дјеце циљних категорија као значајног предуслова за успјешан старт у школи, а на нивоу породице, смањење социјалне дистанце између ових породица и локалне заједнице, односно окружења.
Обзиром да је улога родитеља у васпитно-образовном раду са дјецом са посебним потребама од посебног значаја, односно да је њихов активан ангажман основна полуга успјешне интеграције ове категорије дјеце у вршњачку групу, подизање родитељских компетенција кроз едукативна савјетовања јавља се као секундарни, али не мање важан, циљ овог пројекта.
Дјеца су укључивана у играоничке групе, односно у полудневне боравке предшколских установа, два до три пута седмично у зависности од њихових могућности и капацитета (дјеца са посебним потребама), односно пет пута седмично за дјецу осталих категорија.
Подршка боравка у предшколским установама у циљу адекватне припреме за полазак у школу, је трајала укупно 2,5 мјесеца.
Партнери у реализацији пројекта
- центри за социјални рад и службе социјалне и дјечије заштите
- предшколске установе
- невладине организације, које организују рад играоница
Финансијски аспекти пројекта
Финансијским планом Фонда је предвиђено за реализацију овог пројекта
60 000,00КМ. Мјесечни износ за боравак дјетета циљних категорија је дефинисан пројектном документацијом усвојеном Одлуком Управног одбора Фонда и у висини дјечијег додатка за дјецу са посебним потребама -70,00КМ, односно укупно 175,00КМ за 2,5 мјесеца рееализације пројекта.
Планирана средства нису у потпуности реализована због слабијег обухвата (незаинтересованост и територијални распоред предшколских установа, степен сметњи код дјеце са посебним потребама и сл.).
Ако узмемо у обзир трошкове превоза и организовања савјетовања-едукације просјечна цијена коштања по дјетету у пројекту је 222,32КМ за 2,5 мјесеца трајања, односно 88,93КМ мјесечно.
Прије представљања резултата, неопходно је истакнути да је обухват циљних категорија детерминисан сљедећим параметрима:
- рјешењем комисије о разврставању (налаз и мишљење љекара ако је поступак разврставања у току), рјешењем да је породица корисник новчане помоћи по Закону о социјалној заштити РС (''Службени гласник Републике Српске'' бр.5/93, 15/96 и 110/03) и рјешењем о старатељству по Закону о социјалној заштити РС (''Службени гласник Републике Српске'' бр.5/93, 15/96 и 110/03);
- мрежом и територијалним распоредом предшколских установа;
- сензибилисаношћу кадра предшколске установе за рад са дјецом циљних категорија, посебно са дјецом са посебним потребама;
- степеном сметње, хендикепа код дјеце са посебним потребама;
- мјестом становања породице (рурално, урбано подручје);
- мотивисаношћу родитеља.
Обухват
Пројектом је обухваћено укупно 87 дјеце (43,5% процјењеног обухвата-200 дјеце, односно 26,69% укупног контигента-326 дјеце циљних категорија) у 21 општини Српске (од 59).
Структура дјеце која су обухваћена према циљним категоријама је приказана у табели 1.
учешће у пројекту | категорије | |||
---|---|---|---|---|
дјеца са посебним потребама |
дјеца из породица корисника новчане помоћи |
дјеца без родитељског старања |
||
а) |
остварено |
53 |
33 |
1 |
б) |
у односу на обухват пројектом |
60,92% |
37,23% |
1,15% |
в) |
у односу на укупан контигент дате категорије |
19,4% |
64,71% |
14,29% |
Узроке слабијег обухвата треба тражити првенствено у смањеном учешћу дјеце са посебним потребама као најдоминантније категорије у укупном контигенту циљних категорија.
Наведено је дјелимично очекивано јер највише омеђујућих фактора утиче на ову категорију дјеце (степен сметње и врста хендикепа, рјешење о разврставању и сл.). Међутим, фактор који је посебно детерминисао њихово учешће је став предшколских установа, у појединим општинама Српске, да нису спремне да прихвате ову дјеце, са образложењем да нису довољно стручно оспособљене за рад са њима. Напомињемо, да циљ овог пројекта није био индивидуализација рада са овом дјецом у циљу побољшања њихових појединачних способности, јер је опште познато да предшколске установе немају стручне тимове који би организовали рад са овом дјецом, него њихова социјализација у оквиру вршњачке групе. Затим, дјеца са тешким сметњама у развоју, инвалидитетима нису могла учествовати у пројекту због свог општег психофизичког и здравственог статуса тако да није била оправдана бојазан да би учешће ове дјеце знатно реметило васпитно-образовни рад са групом у којој се налазе.
Значајна детерминанте обухвата дјеце циљних категорија су територијални распоред и мрежа предшколских установа. Чињеница да се ове установе налазе у урбаним срединама са малим, скором безначајним бројем истурених одјељења у руралним дијеловима дискриминисала је учешће дјеце чије је мјесто пребивалишта у руралним срединама Српске. Овај проблем се покушао превазићи рефундирањем трошкова превоза дјетета и родитеља до предшколске установе, али наведено није значајније побољшало обухват. Превоз дјеце, посебно дјеце са посебним потребама, из даљих руралних средина показао се као непремостив проблем код већине родитеља који немају властито возило.
Имајући у виду проблем који се појавио при укључивању дјеце са посебним потребама, а у циљу сензибилисања особља предшколских установа за рад са дјецом са посебним потребама, на савјетовање –едукацију родитеља дјеце са посебним потребама позвани су васпитачи играоничких група у којим су ова дјеца боравила, али и представници предшколских установа које нису прихватиле сарадњу у овом пројекту из горе наведених разлога.
Искуства –родитељи дјеце са посебним потребама и васпитача
Родитељи дјеце са посебним потребама истичу потребу за дужим трајањем овог програма и већим бројем савјетовања-едукација са еминентним стручњацима из ове области. Потребу за што већим бројем едукација о раду са дјецом са посебним потребама исказују и васпитачи и стручно особље предшколских установа.
Врх стране